МАНАСТИР ВАВЕДЕЊА - ПАВЛИЦА: 2012

ВЕЧНАЈА ПАМЈАТ НАШЕМ ВЛАДИЦИ ХРИЗОСТОМУ!

Упокојио се у Господу Епископ жички Господин Хризостом 18.12. 2012. год.

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИРА ВАВЕДЕЊА У ПАВЛИЦИ

4. децембар 2012.

Данас смо празновали

часнију од Херувима и славију од Серафима,

која је уведена у Светињу над Светињама

и чија је утроба постала

Храм Бога живога!

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИРА - ВАВЕДЕЊЕ

У Павличкој цркви, посвећеној Ваведењу пресвете Богородице , посебну драж имају празничне вечерње службе. У ужем кругу драгих пријатеља манастира, међу којима су и три свештеника, који су нам учинили част да служе у нашој скромној обитељи, служено је навечерје богородичиног празника. Жива и увек весела атмосфера коју изазову гости окупљени из Новог Сада, Београда, Паланке, трајала је и на вечери у трпезарији конака.

У крају у коме се налази манастир Павлица, није могуће наћи стаклоресца који је спреман да се попне на кров цркве и поправи разбијена стакла на прозорима тамбура. Мајстор који је кречио фасаду ове године, није нашао да је могуће решити тај проблем са спољне стране тамбура.

Тако разбијена стакла више од 20 година стоје, јер није било Човека који би се потрудио да нађе решење да их поправи. Због тога су птице најчешћи посетиоци цркве, скоро увек присутне на богослужењима. Само, оне не знају да изађу из цркве, већ ту завршавају свој живот, остављајући много перија и још свачега за собом. Из Завода за заштиту споменика, све што су учинили на ову тему је предлог да се овај проблем реши уз помоћ дизалице за поправљање електричних каблова на бандерама. Из Дирекције у Рашки су рекли - ево вам дизалица, али немамо Човека који би се попео да среди стакла.

На срећу нашао се Акробата, спреман да ризикује. Наш велики помоћник, који је спреман да пређе много километара да би помогао.

Показало се да и није неки ризик, врло је благ нагиб крова, а око самог тамбура је скоро равно, само је било мало више посла око лепљења стакала.. Али имамо стрпњивог и одговорног Помоћника.

Имамо сад и ове лепе фотке са крова цркве..

ПОНОВО НА ЈУГУ ИТАЛИЈЕ!!!

Манастир Св. Илије и Филарета, Калабријских подвижника из 11. века, Семинара

Сусрет са игуманијом манастира, м. Стефанијом

Базилика Св. Николаја у Барију

Гроб Св. Николе испод Часне трпезе

МАТЕРА
Град у коме су очувана насеља у пећинама од пре 9000 година

СИЦИЛИЈА

Црква Св. Лукије изнад гроба св. мученице

Гроб Св. Лукије

КАТАЊА

Гроб Св.мученице Агатије

ЛИТУРГИЈА У ПЕЋИНИ СВ. ИЛИЈЕ СПИЛЕОТА
на дан празника

ddd

Ређо, главни град Калабрије

ШИЛА

ЛИТУРГИЈА у МАНАСТИРУ СВ: ИЛИЈЕ И ФИЛАРЕТА

ФРЕСКЕ

Живопис Нове Павлице настаје у време када су се гасиле старе тежње и будиле нове стилске и иконографске окупације у сликарству. Фрескописци су све мање тежили наративности а откривали су декоративност и племенитост. Моравски стил још није био формиран, тако да се у павличком фрескопису преплићу ове две одлике нашег средњовековног сликарства.

Распоред фресака је према већ утврђеном програму: у калоти куполе Христос Пантократор, испод Небеска Литургија, у тамбуру пророци, у пандатифима еванђелисти, у сводовима и горњим зонама зидова Велики празници, испод њих муке Христове, а још ниже Чуда. Затим ред фигура у попрсју, а у најнижој зони стојеће фигуре светитеља. У полукалоти олтарске апсиде је Богородица са два архангела а испод је Причешће апостола. У најнижој зони олтара насликана је поворка архијереја који се клањају Христу Агнецу, служећи Литургију.

Фреске су у горњим зонама веома оштећене, а мало боље су очуване у нижим зонама.

Специфична је ктиторска представа на западном зиду. Стефан и Лазар су насликани фронтално, допојасно, испред Св. Апостола Павла, без владара посредника између светитеља заштитника и ктитора храма. Крупне фигуре са наглашеним портретима, упућују на њихов војнички, витешки карактер. Специфично је и то што ктитори не носе модел цркве у рукама, а нема ни ликова осталих чланова породице. Изгледа да се тек утврђивао програм живописања моравске школе.

Добро су сачуване фреске на јужном и северном зиду у најнижој зони, између певница и западног зида, фигуре пустињака, великосхимника и светих отаца. Од јужне певнице нижу се светитељи од Павла Тивејског, Св. Теодосија Општежитеља, Св. Василија Великог, Св. Јефрема Сиријског, до Св. Марка Трачког, уз западни зид. На северном зиду наспрам ових светитеља, насликани су Онуфрије Пустињак, Св. Јован Лествичник, Св. Арсеније Велики, Св. Антоније и на крају зида, Св. Сава Велики. Портрети светитеља су детаљно моделовани, као да их је радио други мајстор, можда иконописац, за разлику од драперија, сведених боја, без декоративности. Један од лепших портрета је дубоки, меланхолични лик Св. Јефрема са тамном капуљачом.

Новопавлички фрерскопис је још познат по необичном месту за Деисис у јужној певници, и умилном, доброочуваном, лику Мајке Божије, у молебном ставу према Христу на престолу.

Позадина фресака је тамноплава. Новопавлички живопис је специфичан у српском средњовековном сликарству , а по коришћењу узора са старијих цркава из јужних крајева српске средњовековне државе, претпоставља се да су живописци били са подручја данашње Македоније.

Стара Павлица

Када су браћа Стефан и Лазар Мусић наследили брвеничку жупанију, у другој половини XIV века, на њеној територији се налазила стара црква, у рушевинама, из преднемањићког доба, на стени изнад Ибра.

Како се у документима помиње као “Павлеа церкв“, значи да је црква била посвећена Св. Апостолу Павлу, и на основу тога се предпоставља да је подигнута између IX и XI века. Само у том периоду, када се хришћанство утврђивало и ширило у овим крајевима, цркве су посвећиване апостолима, мисионарима вере, попут Петрове цркве у Новом Пазару.

Црква је запустела и урушавана кроз векове, а највише је угрожена када је пробијен тунел за пругу испод саме цркве. Завод за заштиту споменика је утврдио конзолним бетонским гредама део цркве који виси над засеченом стеном. Источни део цркве је реконструисан на основу цркава са простора данашње Македоније, из тог периода.

После много векова у Старој Павлици је служена архијерејска Литургија први пут 5. јуна 2004. године на оданије празника Силаска Св. Духа на апостоле.