МАНАСТИР ВАВЕДЕЊА - ПАВЛИЦА














Објавио МАНАСТИР НОВА ПАВЛИЦА Нема коментара:




Објавио МАНАСТИР НОВА ПАВЛИЦА Нема коментара:









Објавио МАНАСТИР НОВА ПАВЛИЦА 1 коментар:












Објавио МАНАСТИР НОВА ПАВЛИЦА Нема коментара:









Објавио МАНАСТИР НОВА ПАВЛИЦА Нема коментара:








































Објавио МАНАСТИР НОВА ПАВЛИЦА Нема коментара:
Ознаке: ЂЕРАЋО, СИЦИЛИЈА, ШИЛА
Новији постови Старији постови Почетна
Пријавите се на: Постови (Atom)

ФРЕСКЕ

Живопис Нове Павлице настаје у време када су се гасиле старе тежње и будиле нове стилске и иконографске окупације у сликарству. Фрескописци су све мање тежили наративности а откривали су декоративност и племенитост. Моравски стил још није био формиран, тако да се у павличком фрескопису преплићу ове две одлике нашег средњовековног сликарства.

Распоред фресака је према већ утврђеном програму: у калоти куполе Христос Пантократор, испод Небеска Литургија, у тамбуру пророци, у пандатифима еванђелисти, у сводовима и горњим зонама зидова Велики празници, испод њих муке Христове, а још ниже Чуда. Затим ред фигура у попрсју, а у најнижој зони стојеће фигуре светитеља. У полукалоти олтарске апсиде је Богородица са два архангела а испод је Причешће апостола. У најнижој зони олтара насликана је поворка архијереја који се клањају Христу Агнецу, служећи Литургију.

Фреске су у горњим зонама веома оштећене, а мало боље су очуване у нижим зонама.

Специфична је ктиторска представа на западном зиду. Стефан и Лазар су насликани фронтално, допојасно, испред Св. Апостола Павла, без владара посредника између светитеља заштитника и ктитора храма. Крупне фигуре са наглашеним портретима, упућују на њихов војнички, витешки карактер. Специфично је и то што ктитори не носе модел цркве у рукама, а нема ни ликова осталих чланова породице. Изгледа да се тек утврђивао програм живописања моравске школе.

Добро су сачуване фреске на јужном и северном зиду у најнижој зони, између певница и западног зида, фигуре пустињака, великосхимника и светих отаца. Од јужне певнице нижу се светитељи од Павла Тивејског, Св. Теодосија Општежитеља, Св. Василија Великог, Св. Јефрема Сиријског, до Св. Марка Трачког, уз западни зид. На северном зиду наспрам ових светитеља, насликани су Онуфрије Пустињак, Св. Јован Лествичник, Св. Арсеније Велики, Св. Антоније и на крају зида, Св. Сава Велики. Портрети светитеља су детаљно моделовани, као да их је радио други мајстор, можда иконописац, за разлику од драперија, сведених боја, без декоративности. Један од лепших портрета је дубоки, меланхолични лик Св. Јефрема са тамном капуљачом.

Новопавлички фрерскопис је још познат по необичном месту за Деисис у јужној певници, и умилном, доброочуваном, лику Мајке Божије, у молебном ставу према Христу на престолу.

Позадина фресака је тамноплава. Новопавлички живопис је специфичан у српском средњовековном сликарству , а по коришћењу узора са старијих цркава из јужних крајева српске средњовековне државе, претпоставља се да су живописци били са подручја данашње Македоније.

Пратиоци

Архива чланака

  • ►  2014 (20)
    • ►  септембар (4)
    • ►  август (1)
    • ►  јул (3)
    • ►  јун (2)
    • ►  мај (1)
    • ►  април (3)
    • ►  март (1)
    • ►  фебруар (3)
    • ►  јануар (2)
  • ►  2013 (28)
    • ►  децембар (2)
    • ►  новембар (3)
    • ►  октобар (2)
    • ►  септембар (2)
    • ►  август (3)
    • ►  јул (2)
    • ►  јун (2)
    • ►  мај (5)
    • ►  април (3)
    • ►  март (1)
    • ►  јануар (3)
  • ►  2012 (19)
    • ►  децембар (3)
    • ►  новембар (1)
    • ►  септембар (1)
    • ►  август (1)
    • ►  јул (2)
    • ►  јун (2)
    • ►  април (2)
    • ►  март (2)
    • ►  фебруар (1)
    • ►  јануар (4)
  • ►  2011 (31)
    • ►  децембар (1)
    • ►  новембар (1)
    • ►  октобар (1)
    • ►  септембар (10)
    • ►  август (1)
    • ►  јун (2)
    • ►  мај (5)
    • ►  април (4)
    • ►  фебруар (1)
    • ►  јануар (5)
  • ▼  2010 (32)
    • ►  децембар (3)
    • ►  новембар (3)
    • ▼  октобар (7)
      • Без наслова
      • Без наслова
      • Без наслова
      • Без наслова
      • Без наслова
      • Без наслова
      • Без наслова
    • ►  септембар (1)
    • ►  август (2)
    • ►  јун (1)
    • ►  мај (8)
    • ►  април (7)

СТАРА ПАВЛИЦА
Црква Св. Апостола Павла

Стара Павлица

Када су браћа Стефан и Лазар Мусић наследили брвеничку жупанију, у другој половини XIV века, на њеној територији се налазила стара црква, у рушевинама, из преднемањићког доба, на стени изнад Ибра.

Како се у документима помиње као “Павлеа церкв“, значи да је црква била посвећена Св. Апостолу Павлу, и на основу тога се предпоставља да је подигнута између IX и XI века. Само у том периоду, када се хришћанство утврђивало и ширило у овим крајевима, цркве су посвећиване апостолима, мисионарима вере, попут Петрове цркве у Новом Пазару.

Црква је запустела и урушавана кроз векове, а највише је угрожена када је пробијен тунел за пругу испод саме цркве. Завод за заштиту споменика је утврдио конзолним бетонским гредама део цркве који виси над засеченом стеном. Источни део цркве је реконструисан на основу цркава са простора данашње Македоније, из тог периода.

После много векова у Старој Павлици је служена архијерејска Литургија први пут 5. јуна 2004. године на оданије празника Силаска Св. Духа на апостоле.


Основни подаци о мени

Моја слика
МАНАСТИР НОВА ПАВЛИЦА
Задужбина браће Мусића се налази на западном делу Копаоника, тамо где се рудоносна планина спаја са Ибром, у насељу Павлица, 10км од Рашке. Павличко насеље је некад припадало средњовековној жупи, чије је средиште био град Брвеник, подигнут на стени изнад ушћа реке Брвенице у Ибар. У народној песми за Стефана Мусића се каже да је из “Мајдана чисто сребрнога“. Отац Стефана и Лазара, војсковођа цара Душана, Муса, добио је ову богату жупанију у замену за Звечанску, захваљујући покровитељству кнеза Лазара, чијом сестром Драганом је био ожењен. У периоду између 1381. и 1387. године Стефан и Лазар су подигли Нову Павлицу, са својом мајком, кнегињом Драганом, а у том периоду је и живописана црква. Кнегиња Драгана је замонашена у Новој Павлици као монахиња Теодосија где је основала женски манастир. Предпоставља се да је мати Теодосија сахрањена у јужном делу до певнице, на шта упућују скраћене фигуре светитеља на том делу зида. Стефан и Лазар су пострадали у великом боју на Косову, 1389. године,и сахрањени су у западном делу павличке цркве, испод ктиторске фреске.
Прикажи мој комплетан профил
Тема Путовање. Аутор слика теме: andynwt. Омогућава Blogger.