Иконопис
Како приказати сву љубав и нежност у лику Пресвете Богородице, која нас заступа пред престолом Творца, а која је била сведок његовог мучења и понижења, од заслепљених људи?
Како да насликам икону Св. Георгија са сценама мучења око његове стојеће фигуре, или икону Св. Екатерине са точком на коме је мучена, изнад кога она елегантно извијена, мирно стоји. Какви то ликови треба да буду, поред сцена растезања на точку, паљења у огњу, бичевања..
Постоје одговори у теолошким тумачењима историјских икона, у византијској естетици, у многим текстовима светих отаца. Можете прочитати Византијску естетику В. В. Бичкова, или О смислу иконе Л. Успенског и Лоског , Иконостас П. Флоренског, бројне текстове Стаматиса Склириса и наших теолога који су докторирали на тему иконе. Али опет кад станем пред белу површину припремљене даске, било да имам предложак неке чувене иконе, било да сама треба да направим цртеж светога или сцене, следи чувена „ мука стварања“, добро описана и опевана од многих песника. Без проливања крви, узалуд и тамни инкарнат, и цртеж лика, и осветљавање и декорација. Или ћу пристати на још једну неубедљиву копију.
Такво је бар за сад моје искуство.
Иконописцу је то увек ново и болно питање, и мука до крви кад се нађе пред припремљеном даском. Али и радост и исцељење док лик или сцена излазе на видело.
А технологија - може бити на дасци од липе, или неког другог осушеног дрвета, са подлогом од туткала и бир креде, са пигментом и јајчаним или акрилним везивом.
Али икона је и на картону, пастелним бојама сликана или акварелом, или само нацртана оловком, кредама, фломастером, колажно излепљена, али мора одговарати усвојеној представи Христа, Богородице, светитеља или сцена, мора имати ореоле и имена.
Велике су стваралачке могућности кад је иконопис у питању, и то стварање у ликовном језику израста из стварања и преображавања сопствене личности..
Нема коментара:
Постави коментар