МАНАСТИР ВАВЕДЕЊА

ВЕЧНАЈА ПАМЈАТ НАШЕМ ВЛАДИЦИ ХРИЗОСТОМУ!

Упокојио се у Господу Епископ жички Господин Хризостом 18.12. 2012. год.

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

ФРЕСКЕ

Живопис Нове Павлице настаје у време када су се гасиле старе тежње и будиле нове стилске и иконографске окупације у сликарству. Фрескописци су све мање тежили наративности а откривали су декоративност и племенитост. Моравски стил још није био формиран, тако да се у павличком фрескопису преплићу ове две одлике нашег средњовековног сликарства.

Распоред фресака је према већ утврђеном програму: у калоти куполе Христос Пантократор, испод Небеска Литургија, у тамбуру пророци, у пандатифима еванђелисти, у сводовима и горњим зонама зидова Велики празници, испод њих муке Христове, а још ниже Чуда. Затим ред фигура у попрсју, а у најнижој зони стојеће фигуре светитеља. У полукалоти олтарске апсиде је Богородица са два архангела а испод је Причешће апостола. У најнижој зони олтара насликана је поворка архијереја који се клањају Христу Агнецу, служећи Литургију.

Фреске су у горњим зонама веома оштећене, а мало боље су очуване у нижим зонама.

Специфична је ктиторска представа на западном зиду. Стефан и Лазар су насликани фронтално, допојасно, испред Св. Апостола Павла, без владара посредника између светитеља заштитника и ктитора храма. Крупне фигуре са наглашеним портретима, упућују на њихов војнички, витешки карактер. Специфично је и то што ктитори не носе модел цркве у рукама, а нема ни ликова осталих чланова породице. Изгледа да се тек утврђивао програм живописања моравске школе.

Добро су сачуване фреске на јужном и северном зиду у најнижој зони, између певница и западног зида, фигуре пустињака, великосхимника и светих отаца. Од јужне певнице нижу се светитељи од Павла Тивејског, Св. Теодосија Општежитеља, Св. Василија Великог, Св. Јефрема Сиријског, до Св. Марка Трачког, уз западни зид. На северном зиду наспрам ових светитеља, насликани су Онуфрије Пустињак, Св. Јован Лествичник, Св. Арсеније Велики, Св. Антоније и на крају зида, Св. Сава Велики. Портрети светитеља су детаљно моделовани, као да их је радио други мајстор, можда иконописац, за разлику од драперија, сведених боја, без декоративности. Један од лепших портрета је дубоки, меланхолични лик Св. Јефрема са тамном капуљачом.

Новопавлички фрерскопис је још познат по необичном месту за Деисис у јужној певници, и умилном, доброочуваном, лику Мајке Божије, у молебном ставу према Христу на престолу.

Позадина фресака је тамноплава. Новопавлички живопис је специфичан у српском средњовековном сликарству , а по коришћењу узора са старијих цркава из јужних крајева српске средњовековне државе, претпоставља се да су живописци били са подручја данашње Македоније.

Стара Павлица

Када су браћа Стефан и Лазар Мусић наследили брвеничку жупанију, у другој половини XIV века, на њеној територији се налазила стара црква, у рушевинама, из преднемањићког доба, на стени изнад Ибра.

Како се у документима помиње као “Павлеа церкв“, значи да је црква била посвећена Св. Апостолу Павлу, и на основу тога се предпоставља да је подигнута између IX и XI века. Само у том периоду, када се хришћанство утврђивало и ширило у овим крајевима, цркве су посвећиване апостолима, мисионарима вере, попут Петрове цркве у Новом Пазару.

Црква је запустела и урушавана кроз векове, а највише је угрожена када је пробијен тунел за пругу испод саме цркве. Завод за заштиту споменика је утврдио конзолним бетонским гредама део цркве који виси над засеченом стеном. Источни део цркве је реконструисан на основу цркава са простора данашње Македоније, из тог периода.

После много векова у Старој Павлици је служена архијерејска Литургија први пут 5. јуна 2004. године на оданије празника Силаска Св. Духа на апостоле.